Radnja: Vil Hanting, domar na matematičkom fakultetu, ima dara za matematiku, ali mu je potrebna pomoć psihologa kako bi pronašao svoj životni put
Žanr: Drama
Režija: Gus Van Saant
Glumci: Matt Damon, Robin Williams, Stellan Skarsgard, Ben Affleck...
Kada čovek poseduje određeni talenat, uglavnom pokušava da ga trudom još više nadogradi, izoštri, učini korisnijim. U zavisnosti od karaktera same osobe, upotrebljavaće ga u različite svrhe. Neko će ga koristiti za privlačenje pažnje, neko zbog novca, neko zbog opšteg dobra (najređe), neko jer prosto uživa u njemu. Često se dešava da čovek ne uspeva da se izbori sa tim, da ne prepozna do kraja ono što mu je Bogom dano, da zbog pogrešnog usmerenja nikada ne ostvari potencijal koji poseduje. To ne mora nužno uticati na nečiji život i ličnost, ali će uvek postojati ono "šteta što nije" , "bio je veliki talenat", "mogao je više" . Kao što rekoh, ništa to ne mora značiti. Čovek može i pored toga biti srećan i ostvaren. Naravno uvek postoji i druga strana medalje, gde naše najveće prednosti lagano mogu biti naši vodioci u sunovrat, ako ih ne kontrolišemo kako treba. Šta nam ovaj film govori? Šta to čini Dobrog Vil Hantinga dobrim filmom?
Ono čime nas film privuče je odličan trik za skretanje pažnje. Talenat koji Vil poseduje je svakako nesvakidašnji. U par scena je to lepo prikazano, negde su možda i išli malo više u neko filozofiranje, ali hej dali su nam odlične likove koji pričaju, imaju stavove, sa kojima možeš da se poistovetiš. Iako je cela ta fora možda i donekle klimava, ne mogu to uzeti ovom filmu za zlo, jer se on nikako nije bazirao na tome. Odmah moram pomenuti da bez vrhunske glume ovo ne bi bilo ovako upečatljivo. Tu moram pre svega pomenuti pokojnog Robina Vilijamsa koji pleni svakom scenom. Lepo je bilo videti i Dejmona i braću Aflek u danima kad su se probijali na filmskom tržištu. Na neki način, svojim autorskim zaslugama, ovaj film oslikava uspeh koji su postigli. S obzirom na odluke sa kojima se suočava Vil ovo je svakako i odličan film o odrastanju i sazrevanju. Od momka koji pesničenjem rešava neraščišćene račune iz vrtića, dobijamo osobu koja na kraju biva sigurna u ono što želi, bez obzira da li je to ono što je najbolje po njega, gledajući onako površno bar. Vilov odnos sa ostalim likovima, razgovori koji vode, emocionalni naboj koji se pojačava kako film prolazi, sve su to vrhunske stvari ovog ostvarenja.
Jako je zanimljivo što imamo dva lika sa različitim pogledima koji pokušavaju da ukrote njegovu ličnost. Ako na to dodamo da jedan od njih ne baš rado traži upravo pomoć od drugog, onda vam je jasno zašto kažem da je to vrlo interesantno. Profesor koji otkriva Vilovu ekstraordinarnost, njega upravo posmatra tako, kroz prizmu njegovog talenta. Zbog toga on nije u stanju da sa njim uspostavi intimniji odnos od profesionalnog. Iako uviđa njegove probleme, nije u mogućnosti da mu pomogne kako zbog Vilove svojeglavosti, tako zbog sopstvene zaslepljenosti i previdom određenih stvari. On svakako želi sve najbolje za njega, ali je stvar u tome što u njemu vidi previše potencijalnog sebe. Ne želi da dozvoli da neko mnogo većih mogućnosti od njega to protraći, zanemarujući pritom ono što Vil želi. A do toga šta on to želi dolazimo upravo kulminacijom odnosa sa likom psihologa, odnosno "usmerivača", koga tumači već pomenuti veliki Robin Vilijamsa. Način na koji on razbija Vilov odbrambeni gard, dijalozi koji vode, hemija među glumcima i sama atmosfera koju stvaraju... Jednostavno neprocenjivo i sjajno odrađeno. A na sve to imamo i odnos profesora i psihologa, neraščišćene misli, zakržljalo prijateljstvo.
Deo u kom je ovaj film dobar kao malo njih je što nam stvari koji bi već trebali da znamo(?) dostavlja fenomenalno, savršeno iskreiranim odnosom likova. Saveti i usmerenja koja Vil dobija pritom su takvi da on sam treba da odluči šta je dobro za njega. Ne možeš naterati nekog da uradi nešto, da se bavi nečim. To bi bilo prisiljenje, sputavajući pritisak. Moraš da ga navedeš da upozna sebe, da sam shvati i razluči dobro od lošeg. Takođe imamo taj odlično objašnjeni strah od vezivanja. To vidimo u Vilovom odnosu prema devojci u koju se zaljubljuje. S druge strane tu je neraskidiva prijateljska povezanost sa nerazdvojnom grupom prijatelja. Deluje kontradiktorno, ali film vam vrlo lepo dostavi zašto je to tako. Ljubavna priča je jako simpatična. Dijalozi i samo upoznavanje su blesavi, interesantni i čine vam sve to prilično upečatljivim. Ponovo napominjem da je lepo kada u filmu imaš likove vredne pažnje, a ne idiote kakve nam serviraju poslednjih godina u kojekakvim tzv. blokbasterima. Mnogo veći dramski i emotivni utisak se generalno stiče kada je situacija takva. Jedini problem koji sam imao je možda malo brži napredak veze i nekako sa rekao bih nedovoljnom podlogom dolaze te neke velike reči i odluke. Ako uzmemo u obzir zbog čega je to urađeno, ponovo moram reći da mi taj "avanturizam" nije toliko zasmetao.
Na kraju moram još jednom da se osvrnem na grupicu s kojom Vil provodi najviše vremena, njegovu "braću". Iako se prilično izdvaja od njih,to se zapravo uopšte ne primećuje, jer se on trudi da bude isti kao i oni. Ono što je sjajno je da su oni apsolutno svesni toga, ali im to uopšte ne smeta i smatraju ga potpuno svojim. Prijateljstvo koje vlada među njima je bezuslovno. Ponekad deluje da olako upadaju u problematične situacije, ali pozitivna stvar je što su uvek tu jedni za druge. Koliko god bezizlazna i teška situacija bila, spremni su maksimalno da se žrtvuju za svakog. Vrhunac predstavlja njihova radosna tuga, kada shvate da je njihov drugar uradio ono što su očekivali da će se kad tad desiti. Dobri Vil Hanting nam kaže da treba da se borimo da radimo ono što volimo, da ne bežimo od izazova samo zato što nam se strah od neuspeha smeši, da život ne osmišljamo u glavi, već da ga čitavim bićem prigrlimo, da pamtimo lepe stvari, uprkos onim neizbežnim ružnim koje ih prate. Ja ću samo reći da je ovo vrhunski film koji svako treba da pogleda
Ocena: 9/10
No comments:
Post a Comment