Coming to America (1988)

Radnja: Afrički princ putuje u Njujork kako bi pronašao ženu koja će ga voleti zbog njegove ličnosti i vrlina

Žanr: Komedija / Romantični
Režija: John Landis
Glumci: Eddie Murphy, Paul Bates, Garcelle Beauvais...

Ovo je jedan od filmova koji mi je ostao u prilično lepom sećanju. Gledao sam ga nekoliko puta kao klinac i svaki put bio oduševljen. Sada kao dosta iskusniji i posle brdo pogledanih filmova, mogu samo reći da se utisak uopšte nije promenio. Čak štaviše ovo mi je jako prijalo i bilo baš opuštajuće. Žal je što se ovakve komedije više ne prave. Retko ko se potrudi danas da ti da neku priču, a kamoli da ona bude tako lepo razrađena kao ovde, sa pregršt simpatičnih ideja koje nose još simpatičniji humor.

Ne volim kada se glumci po difoltu vezuju za određeni filmski žanr. U redu, to ne mora nužno biti loše, a često može biti i dobro. Bezbroj je takvih primera. Ali nisu sve akcije sa Stetamom odlične, nije svaka komedija sa Džim Kerijem smešna. Možda su nam oni kao likovi dragi, pa im opraštamo uloge u slabijim filmovima. Da bi film bio dobar nije dovoljno da u njemu glumi neko nama drago i poznato lice. Naravno da glumac itekako može da podigne kvalitet filma, ali samo onda kada mu daš da barata kvalitetnim materijalom. Zbog čega sve ovo pišem, čemu ovaj dugi uvod. To što imamo Edi Marfija u glavnoj ulozi ne čini ovaj film dobrim. Čini ga boljim, jer je on sam po sebi dobar svojom pričom, radnjom, likovima, humorom. E kada u sve to spakujete simpatičnu, opšte-komičnu facu poput Marfija, onda to ispadne mnogo dobro. Ovo kažem, jer sam istog kao i mnoge druge žanrovski okarakterisane glumce gledao u bezmalo loših komedija i filmova uopšte. Kod ovog filma to nikako nije slučaj.

Sama ideja da budući afrički kralj a.k.a. princ od Zamunde svoju buduću ženu traži u Kvinsu (Queens) je već sama po sebi dovoljno luda. Posle kratkog upoznavanja sa našim prestolonaslednikom i rituala koje ga svakodnevno prate kao npr. kraljevsko kupanje (prajsles), bacanje latica, kraljevski odlazak u wc itd., jako brzo se selimo na drugi kontinent i potpuno drugačiju okolinu. Ne moram reći da su scene adaptacije na nju smešne i protkane kroz ceo film. E sad, ono što je jako dobro one nisu idiotske. Naš princ je itekako obrazovano i načitano čedo, štos je u kulturološko-urbanističkim razlikama. E sad ovaj film bi ovi novi politički korektni trebali da uzmu za udžbenik. Šale koje se ovde zbijaju su primer kako napraviti fazone, a ne otići u krajnost. Ima ovde i preterivanja određenih i nekih malo više slanih fora, ali retko gde to zasmeta ili remeti sam utisak. 

Likovi su posebna priča. Nisu oni spektakularno razrađeni ili nešto neviđeno, ali svako je osmišljen tako da dobije svoj minut slave. Lepo su uklopljeni u priču i odlično nose humor. Od roditelja našeg princa, preko ćaće naše lepojke ( keba kraba kekekeke), nesuđenog verenika s zejtinom u kosu, neobuzdane sestre..(da ne budem nepristojan sad) i mnogih drugih epizodnih, svi su sjajni i imaju svoje mesto u filmu. Ima i iritantnih (bar meni) poput lude ekipe iz frizerskog salona i perverznog propovednika, "al' dobro sad" , što bi rekao Đorđe Balašević u jednom od svojih klasika. 

Mogao bih sad i da mudrijam kako su odlično prikazane ljudske predrasude, afiniteti prema bogatstvu i materijalnom, kako je sve to lepo isprožimano prijatnim, blesavim humorom i sl. Mislim da nema potrebe. Cilj ovog filma je svakako da vas nasmeje i oraspoloži. Moram priznati da i pored naivne ljubavne priče, on to savršeno radi. Zato on ima apsolutnu preporuku od mene. Neka vas relativno niska ocena nikako ne zavara i stvori određene predrasude. Tekst je objasnio suštinu.

Ocena: 7/10