Radnja: Mladi student kome je neophodan novac, pristaje da čuva slepog čoveka, ali posao se ne ispostavlja onakvim kao što je očekivao
Žanr: Drama
Režija: Martin Brest
Glumci: Al Pacino, Chris O'Donnell,James Rebohrn, Phillip Seymour Hoffman...
Ovo je ostvarenje koje se najčešće pominje u kontekstu Paćinove oskarovske uloge. Iskreno, koga i šta ta cenjena, politički korektna (čitaj nameštena) akademija nagrađuje me uopšte ne zanima. Ali ovo je redak slučaj gde se i te kako slažem sa njom. Ono sa čim se ne slažem je da je film dobar samo zbog Paćina. U redu, majstor maestralno igra svoju rolu i dominira svakom scenom, ali pored svega toga mi gledamo odličan film. Kada jednu od najbolje odglumljenih uloga prati dobar scenario i radnja, rezultat ne može da omane. Šta je to što Miris žene čini tako dobrim? ( au, kakvo pitanje? ).
Pored već pomenutih stvari, to su dijalog i razvoj odnosa dva glavna lika. Ne smatram Krisa O'Donela sjajnim glumcem, ali ovu ulogu je jako fino izneo. Kombinacija njega i velikog Ala funkcioniše zaista dobro. Miljama je daleko razlika u kvalitetu glume ovog dvojca, ali kao što rekoh to ovde uopšte ne smeta. Dobar glumac lošijeg čini boljim. Istog trenutka kada usledi upoznavanje naših vodećih likova, od prvog Paćinovog "hu-aa", film vas ščepa i nema nameru da vas ponovo pusti. Razgovori koji se odvijaju su zaista sjajno napisani, ispunjeni čestim pošalicama i minijaturama i u njima naš general blista u punom svetlu. Iako se njegov lik ponaša nadmeno, arogantno i prirodno bi bilo da ga mrzimo i da nas nervira. To ovde nije slučaj. Čak suprotno, lako ćemo se saživeti sa njim, zavoleti ga, možda i žaliti? Slepi general u penziji koji je izgubio veru u ljude, još uz to za najboljeg druga ima čašu. Nema neke vedre perspektive u blizini. Kada na to dodamo gotovo totalnu otuđenost od porodice i konkretnu situaciju koja je započela njegovu agoniju, ne iznenađuje nas toliko pravac u kome ovaj čovek želi da ide.
Ono što je odlično je da film sve to pakuje u simpatične u nekim trenucima i sarkastične scene, dok drame imamo samo u mrvicama i naznakama naizgled, a do one prave dolazimo tek kasnije.E to ovaj film čini velikim. Jedna odlična drama o čoveku koji je izgubljen i ne vidi smisao u životu koji živi, a koji biva dotaknut, pomeren iz crnila koje ga okružuje, dobrotom i čestitošću jednog mladog momka. Da se pozabavimo malo likom mladog Čarlija. Momak je student prestižnog fakulteta, potiče iz siromašne porodice i jako dobar je učenik. Kako bi zaradio jako potrebni novac upušta se u odiseju sa slepim generalom. Na koji način uspeva da ga pridobije i da prodre iza zida u koji svi uporno lupaju glavom?
U jednom momentu naš general kaže da je "obrazovanje" za Čarlija počelo, ali će se kasnije steći utisak da su zasigurno obojica naučili nešto ili bar osetili posle dugo vremena. Dok se polako upoznaju prolazeći kroz razne situacije, on pokušava da mu objasni kako svet funkcioniše, ili barem onaj svet koji on vidi i poznaje. U tim trenucima često biva iznenađen Čarlijevim postupcima, odgovorima i njegovom naivnošću generalno. Mislim da bi prikladniji izraz za to bio nevinost, jer ovaj momak nikako svojim stavovima, ponašanjem i dobrotom ne zaslužuje da ga nazivamo naivnim. Celokupan njihov odnos burno kulminira kako se kraj filma bliži i sjajno je zaokružen jednom Paćinovom rečenicom "Uvek sam znao šta je ispravno, ali nikad nisam hteo tim putem. Bilo je preteško za mene. E pa Čarli to zna takođe, a opet hrabro korača napred upravo njim".
Ne mogu da se otmem utisku da smo nakon odlične drame, dobili malo isholivudiziranu završnicu. Ipak nikako ne mogu to da zamerim ovom filmu, jer je ona zataškana ludim scenama, bravurama Paćina i izuzetnim fajnal tačom. Kada na to dodamo "Tango scenu" koja je jedna od mojih omiljenih scena na filmu uopšte i u rangu onih da se naježiš, uz sve druge odlične već opisane stvari, mogu reći da mirne duše dajem ovom filmu možda i ocenu više. Bez obzira na to "Miris žene" je svakako iskustvo u kojem samo retki neće uživati i toplo ga preporučujem svima.
Ocena: 9/10
No comments:
Post a Comment